“Psujem da mi kočijaš nije ravan”: Pribilješka sa petlje koja Vas neće ostaviti ravnodušnim

418

Piše: Vahdet K. Burić – Bura

PRIBILJEŠKA SA PETLJE

Danas na petlji mi prilazi stariji čovjek u uniformi. Ja upravo završio razgovor a on me moli da zovne sina jer nema kredita na mobilnom. Kaže: “Unuk mi je bolestan, samo da vidim kako je?”. dajem mu mobilni on razgovor završava u par sekundi i vraća mi mobilni, zahvaljuje se i okreće se da ode. Zovnuh ga: “Ljudino odakle si?” – Iz Teočaka veli. Izvadim novčanik i dajem mu 20KM, odbija a ja insistiram.
Nevoljno uze novčanicu i poče se zahvaljivati. Ponudim ga cigarom sa ciljem da porazgovaramo. Kažem :”motane, penzionerske”, a on ja nemam ni takve. Pozdravismo se i ja se okrenuh prema mojim Lukavčanima. Kraj logorske vatre i uz čaj. Krene standardna priča o ratnim ludorijama i Boži Četniku koji je jedini u svijetu imao samoranjavanje-minobacačem.Poslije sat-dva idem malo prošetati, hladno je da malo krv procirkuliše. Ponovo srećem borca iz Teočaka. Iz jednog džepa mu viri veća čokolada a iz drugog kokakola od pola litra, a u ruci plastični autić. “Jebiga ja ovo kupio bolesnom unuku. Okrenem se i kao svaki djed zaplačem i psujem da mi ni kočijaš nije ravan.

Komentari

komentara